Prehrambena Industrija - Srbija

Kriza uticala i na pad kvaliteta namirnica

Dodavanje surogata u kafu je inače uobičajeno i dozvoljeno, ali novi pravilnik, koji je sredinom ove godine stupio na snagu, obavezuje proizvođače da moraju to transparentno da navedu na prednjoj strani pakovanja. Čini se da potrošači više nego ikada moraju da obraćaju pažnju na deklaracije i pakovanja kako bi bili sigurni šta kupuju. Zbog stalnih poskupljenja pada kvalitet proizvoda i trgovci pokušavaju da nadoknade gubitke zbog smanjenog prometa.

– Novi pravilnik je dobar, ali mi se čini da ga ne poštuju svi. U ovom slučaju proizvođač nije na prednjoj strani jasno i nedvosmisleno naveo da je reč zapravo o napitku na bazi kafe sa dodatkom surogata, a ne o kafi, što bi svako pomislio videći pakovanje. Prosečan potrošač na ovo ne obraća pažnju i zato je potrebno da se ljudi o tome informišu, kao i da inspekcije češće reaguju – kaže naš čitalac. Pravilnik o kvalitetu kafe usvojen je još u decembru 2020. godine, ali je primena odložena za ovu godinu kako bi se proizvođačima ostavilo vremena da utroše zalihe ambalaže. Međutim, neki od proizvođača i dalje koriste priliku da plasiraju na tržište stara pakovanja, a prodaju napitke umesto kafe. Poznavaoci tržišta kažu da se na ovaj način stvara nelojalna konkurencija jer se ovi napici prodaju po mnogo nižim cenama nego prava kafa, a upitan je, tvrde, i procenat surogata koji se nalazi u takvim proizvodima.

Ovakvih primera je sve više na tržištu. Nedavno je iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije upozoreno da proizvođači sve češće stavljaju na tržište svoje proizvode manje gramaže, a po istim ili višim cenama. Iz NOPS-a navode da je potrebno povećati inspekcijski nadzor kako bi se malverzacije i obmane kupaca svele na minimum.

Pakovanjima manje gramaže ili zapremine proizvoda bez menjanja cene, takozvanoj šrinkflaciji, nije moguće stati na put, izjavio je predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Marko Dragić. On je potrošačima predložio da prilikom kupovine obrate pažnju šta piše na ambalaži, odnosno o kojoj količini je reč. Objasnio je da je Direktivom EU, koja je doneta pre desetak godina, proizvođačima data sloboda da ne moraju striktno da se pridržavaju određenog pakovanja i da „to nije dovođenje u zabludu potrošača”, kao što se prvobitno mislilo.

– Sve ono što je transparentno naznačeno smatra se da je ispravno i u skladu sa zakonom i da je potrošač prilikom kupovine imao mogućnost da se upozna sa samom količinom proizvoda – rekao je Dragić za Tanjug. Istakao je da ovaj trend ide u korist proizvođačima, onda i trgovcima, ali na štetu potrošača.

Dragić je kazao da proizvođači imaju slobodu da određuju gramažu ili zapreminu sami po svojoj proceni, a ne onoliko koliko je to bilo propisano pravilnicima i naveo da se prvo smanjila gramaža čokolade kod određenih proizvođača – sa 100 na 80 grama. – Jedino što je problem jeste cena, jer ukoliko potrošač ne gleda kolika je zapremina proizvoda, neće videti da za isti novac dobija manje proizvoda – rekao je on. Ocenio je da na taj način proizvođači nastoje da nadoknade gubitke u vreme pandemije, ali da oni, kao i trgovci, na taj način rizikuju da izgube svoju poziciju na tržištu. Dodao je da su potrošači prepušteni sami sebi i da treba da obrate pažnju, osim na cenu i na marku, i na zapreminu i gramažu proizvoda. Dragić kaže da se javlja i trend prelepljivanja cena i da na rafu piše jedna, a na kasi druga cena, te da je potrebno povećati inspekcijski nadzor kako bi se malverzacije i obmane potrošača svele na minimum. – Savetujem potrošače da, ukoliko žele da uštede, biraju cene i gde će i šta da kupe, prate akcije, popuste, sniženja i da ne prave zalihe – kazao je Dragić.

Objasnio je da potrošači dosta trpe zbog ograničenja rasta cena osnovnih životnih namirnica. Izrazio je zabrinutost da će, kada dođe do ukidanja tog ograničenja, doći do naglog rasta cena, kada će biti ugrožena kupovna moć potrošača i smanjena potrošačka korpa.